Zeleni smuti – čaša puna zdravlja ili nešto drugo

Zeleni smuti – čaša puna zdravlja ili nešto drugo

O zelenom smutiju se toliko priča da se stiče utisak da je osvojio čitav svet. Pripisuju mu magična svojstva, kao što su detoksikacija, jačanje imuniteta, poboljšanje opšteg zdravlja i, naravno, smanjenje telesne težine. Da li je zeleni smuti zaista tako zdrav i moćan? Može li ovaj zeleni napitak da bude i štetan za zdravlje? Odgovore na ova pitanja saznaćete u nastavku članka.

Image by marijana1 from Pixabay

Zeleni smuti je već duže vreme izuzetno popularan ne samo među veganima i vegetarijancima, već i među onima koji žele da poboljšaju opšte zdravlje. Propagiraju ga pristalice zdrave ishrane, ali i oni koji tvrde da su pomoću njega smršali xy kilograma. Za neke dijete, na primer,  sirtuinsku dijetu, zeleni smuti je zaštitni znak.

Ako pogledamo osnovnu varijantu zelenog smutija, na osnovu sastojaka mogli bismo da zaključimo da je u pitanju zdrava „smućkalica“. Ali to baš i nije tako. Upravo njegovi sastojci mogu da učine zeleni smuti štetnim za zdravlje.

Šta je zeleni smuti?

Kao što mu ime kaže, pre svega, zelen je. A zelen je zato što sadrži puno kelja i spanaća ili drugih kupusnjača i zelenolisnog povrća. Osnovni recept za zeleni smuti izgleda približno ovako (mada postoje različite varijacije):

  • 150g spanaća ili kelja (u igri su još i blitva, rukola, zelena salata, peršun celer, bosiljak)
  • 250ml tečnosti (bademovo mleko, kokosova voda, voćni sok…)
  • 1 jabuka
  • 70 – 100g brokolija

Za one kojima ne odgovara ova kombinacija, moguće je dodavanje raznog voća i drugih dodataka koji će popraviti ukus i teksturu.

U neke od dodataka za zeleni smuti spadaju:

  • vlakna – mleveno seme lana, čia semenke, psilijum
  • proteini – orašasti plodovi, semenke
  • vitamini i minerali – maka, kakao, mača čaj
  • zdrave masti – kokos (u svim varijantama), orašasti plodovi, avokado, seme bundeve, seme suncokreta, susam, lan
  • zaslađivači – stevija, urme, med
  • začini – cimet, vanila đumbir, kurkuma, kajenska paprika

Uz sve ove sastojke izgleda prosto neverovatno da ovaj čarobni napitak može da bude štetan. Istina je da može!

Kakve opasnosti vrebaju iz zelenog smutija?

Zeleni smuti svoju boju duguje zelenolisnom povrću i kupusnjačama (kruciferama). Upravo tu i leži potencijalna opasnost i zato zeleni smuti nije uvek „najzdravija hrana na svetu“.

Evo i objašnjenja.

Povrće iz porodice kupusnjača, u koje spadaju kelj, brokoli, karfiol, kupus, prokelj, često sadrži visoke koncentracije teških metala, koji su toksični.

Pored toga, kupusnjače sadrže i goitrogene supstance, prirodne biljne hemikalije koje ometaju štitnu žlezdu da preuzima jod i smanjuju produkciju tiroidnih hormona, usled čega dolazi do smanjene funkcije ove žlezde.

Veliki broj zelenolisnog povrća, kao što su blitva i spanać, imaju visok sadržaj oksalata, biljnih jedinjenja koja pospešuju stvaranje bubrežnog kamenca i prouzrokuju upalu kada se unose u većoj količini.

Kao što možete da vidite, konzumiranje velike količine zelenog smutija možda i nije najzdravije.

Da li sve kupusnjače sadrže teške metale?

Kakav će biti sastav mikronutrijenata neke biljke u velikoj meri zavisi od tla na kome se uzgaja. Na isti način na koji u biljku dospevaju korisne hranljive materije, dospevaju i toksični teški metali.

Do kontaminacije povrća teškim metalima može da dođe usled sastava tla na kome se gaji, ali i zbog načina obrade i zaštite useva.

Teški metali ne moraju odmah da pokažu svoje prisustvo u organizmu. Mogu da se talože godinama dok ne dođe do ispoljavanja simptoma.

Ovi toksični metali u kupusnjačama se nalaze u tragovima, ali prekomerna i dugotrajna konzumacija ovog povrća dovodi do toga da se oni vremenom nakupljaju i mogu da dostignu visoku koncentraciju u organizmu.

Posledice su brojne, a u najčešće simptome koji ukazuju na preveliku količinu teških metala u organizmu spadaju:

  • upale mišića i zglobova
  • migrene
  • razdražljivost
  • potištenost
  • rastresenost
  • nervoza
  • ekcemi

Kako da znate da u vašem zelenom smutiju nema toksičnih teških metala?

Ako kupujete na pijacama teško da će neko od prodavaca znati da vam kaže kakav je sastav tla sa koga dolazi kelj. U samoposlugama sigurno nećete pročitati na deklaraciji da povrće koje kupujete sadrži teške metale.

Najsigurnija varijanta – ako već ne možete da se odreknete svog omiljenog zelenog napitka – kupujte organsko povrće! Zemljište za organski uzgoj je takvog sastava da ometa prenos teških metala u biljku, ometa, ali ne sprečava u potpunosti. I ovo povrće može da sadrži teške metale, ali u daleko manjim količinama nego ono koje je gajeno na konvencionalan način.

Kako da zaštitimo štitnu žlezdu?

Da bi mogla da proizvodi tiroidne hormone, štitnoj žlezdi je neophodan jod. Kada ga nema dovoljno, dolazi do poremećaja rada štitne žlezde, ona proizvodi manje tiroidnih hormona i funkcija joj je smanjena, pa može da nastane hipotireoza (1).

Jedan od uzroka za lošu apsorpciju joda su goitrogene supstance koje ometaju ovaj proces. U takve supstance spadaju i glukozinolati, prirodna jedinjenja prisutna u povrću iz porodice kupusnjača.

Pošto su kupusnjače jedan od glavnih sastojaka zelenog smutija, dugotrajno i prekomerno konzumiranje ovog napitka može da dovede do pomenutih posledica. Ovaj problem je još izraženiji kod osoba koje pate od nedostatka joda u organizmu.

Kod osoba koje praktikuju paleo ili neki drugi oblik „zdrave“ ishrane, nedostatak joda nije retkost. Glavni prehrambeni izvori joda su jodirana so, mlečni proizvodi i obogaćene namirnice, koji u ovakvim načinima ishrane nisu zastupljeni.

Za razliku od sirovih kupusnjača, kuvane predstavljaju manju opasnost. Kuvane kupusnjače stimulišu produkciju mirosinaze, enzima koji deaktivira goitrogene glukozinolate (2).

Drugi način da smanjite stepen opasnost koja preti vašoj štitnoj žlezdi je da kupusnjače jedete u celovitom obliku. Kada se konzumiraju u celovitom obliku, a ne u obliku soka ili smutija, verovatnoća da ćete se prejesti je mnogo manja.

Ukoliko već imate poremećaj rada štitne žlezde, zeleni smuti nije za vas.

A šta je sa oksalatima?

Osim kupusnjača, problem mogu da predstavljaju i drugi sastojci zelenog smutija.

Ponekad je sadržaj oksalata u zelenom smutiju jako visok, pa njegovo preterano konzumiranje može ozbiljno da ugrozi zdravlje vaših bubrega. Ova prirodna biljna jedinjenja pospešuju formiranje bubrežnih kamenaca.

Oksalata u viskom koncentracijama ima u:

  • spanaću
  • cvekli i listu cvekle
  • blitvi
  • listu maslačka
  • brokoliju
  • kupusu
  • šargarepama
  • bobičastom voću

Kod nekih osoba oksalati se akumuliraju u tkivima i dovode do upala. Osim sa bubrežnim kamencima i upalama, ova jedinjenja se povezuju i sa hroničnim bolovima, neurološkim simptomima i bolovima usled fibromialgije.

Pod visokim unosom oksalata podrazumeva se dnevna doza od 250mg.

Da bi vam bila jasnija veza zelenog smutija i povećanog unosa oksalata, reći ćemo samo to da 70g spanaća sadrži 656mg oksalata. Sada vam je jasno da prekomernu dozu oksalata možete veoma lako da unesete ispijajući zeleni smuti.

Neki zagovornici zelenog smutija preporučuju rotaciju zeleniša da bi se smanjio unos oksalata. Radi se o tome da naizmenično uzimate zelenolisno povrće sa nižim sadržajem oksalata i ono sa višim.

Na smanjenje nivoa oksalata u organizmu, tačnije na njihovo razlaganje, utiču i dobre bakterije prisutne u probioticima i fermentisanim namirnicama. Posebnu delotvornost pokazuju laktobacili i bifido bakterije (3).

Nekoliko reči na kraju

Kao što možete da vidite iz svega navedenog, zeleni smuti i nije toliko zdrav koliko se misli.

Umesto zelenog smutija kao izvora zdravog povrća, bolje je da se opredelite za konzumiranje povrća u celovitom obliku, kao i za kuvanje kupusnjača.

Ako ne možete da se odreknete zelenog smutija, onda bar kupujte organski uzgajano povrće. Takođe, rotirajte povrće i uzimajte i ono sa nižim sadržajem oksalata, na primer, potočarku i list slačice. Uz to, konzumirajte i probiotičke namirnice da biste smanjili nivo oksalata u organizmu.

Rotacija povrća i voća od koga pravite zeleni smuti je korisna i zato što vam tako ovaj napitak neće dosaditi.

Evo i nekih saveta za pripremu zelenog smutija:

  • najpre usitnite zeleniš, pa tek onda dodajte ostale sastojke, jer će tako za njih ostati više mesta u blenderu
  • ako vam zeleni smuti nije dovoljno kremast, dodajte malo avokada, kokosove pulpe ili pregršt orašastih plodova ili semenki
  • ne zaboravite da varenje hrane počinje već u ustima, pa ako želite da aktivirate pljuvačne žlezde, „žvaćite“ smuti

Sada kada znate i za dobre, a posebno loše strane zelenog smutija, na vama je da odlučite šta vam valja činiti.

Ne zaboravite: zdravlje pre svega!

Leave a Reply