Vitamin D i zdravlje – najvažnije činjenice

Vitamin D i zdravlje – najvažnije činjenice

Sve češće čitamo i slušamo o vitaminu D i koliko je ovaj mikronutrijent važan za naše zdravlje, posebno za imunitet. U ovom članku ćemo se baviti korisnim svojstvima ovog vitamina, kao i osnovnim činjenicama, koje bi trebalo da znamo pre nego što počnemo da ga uzimamo.

Image by tanya nova from Pixabay

Šta je vitamin D

Kada je grupa naučnika početkom 20. veka ispitivala bolesti izazvane nedostatkom hranljivih materija, došla je do otkrića 13 vitamina.

Vitamini se definišu kao organske hemikalije koje se pribavljaju iz prirodnih izvora hrane, jer naš organizam ne može da ih proizvodi.

Vitamin D je otkriven 1920. godine u potrazi za lekom protiv rahitisa, veoma bolne bolesti kostiju kod dece.

Ipak, vitamin D se razlikuje od drugih vitamina. Tehnički posmatrano ova supstanca nije vitamin, mada se svrstava u vitamine rastvorljive u mastima (liposolubilni vitamini). Steroidna struktura i specifično karakteristike, čine ga više hormonom nego vitaminom. Takođe, za razliku od drugih vitamina, naš organizam može da proizvodi vitamin D (endogena proizvodnja).

Vitamin D ima izuzetno važnu ulogu u metabolizmu, a da bi mogao da je ostvari potrebna je veoma mala količina ove supstance.

Koji su izvori vitamin D

Vitamin D dobijamo iz hrane, od sunčeve svetlosti i iz dijetetskih suplemenata.

Nažalost, veoma je malo namirnica koje prirodno sadrže vitamin D, pa se ne možemo oslanjati isključivo na prehrambene izvore iz prirode. Sa porastom svesti o značaju vitamina  D za ljudsko zdravlje, mnogi proizvođači hrane počeli su svoje proizvode da obogaćuju ovim mikronutrijentom. To su najčešće mleko, mlečni i biljni namazi, mlečni proizvodi, proizvodi od soje, žitarice za doručak, neki voćni sokovi itd.

U prirodne prehrambene izvore vitamina D spadaju:

  • masne ribe – losos, sardine, haringe, skuša
  • crveno meso
  • džigerica
  • žumance

Drugi izvor je sunčeva svetlost, pa se zato ovaj vitamin često naziva i sunčev vitamin. Kada UV sunčevi zraci dopru do kože, oni pokreću proces sintetisanja vitamina D. U periodu kraj marta/početak aprila do kraja septembra, sunčeva svetlost bi trebalo da bude dovoljan izvor vitamina D. Međutim, kako zbog savremenog načina života sve manje vremena provodimo napolju, a zbog opasnosti od izlaganja visokim dozama UV zračenja koristimo preparate za zaštitu od sunca (faktor zaštite veći od 8), većina ljudi ne može da se osloni ni na ovaj izvor vitamina D.

Treći izvor su dijetetski suplementi, koji na tržištu mogu da se nađu u obliku tableta, uljanih kapi ili kao sastavni deo multivitaminskih preparata. Oni su dobar način da u organizam unesemo potrebne količine vitamina D.

Nažalost, vitamin D pribavljen iz svih pomenutih izvora biološki je inertan, pa u ljudskom organizmu mora da prođe kroz proces transformacije da bi se aktivirao. Prva transformacija događa se u jetri u procesu hidroksilacije, pri čemu se vitamin D pretvara u prehormon kalciferol. Druga transformacija odvija se primarno u bubrezima, pri čemu nastaje fiziološki aktivan oblik vitamina D, poznat kao kalcitriol.

Zašto je Vitamin D važan za ljudski organizam

Vitamin D pospešuje apsorpciju kalcijuma u crevima i održava odgovarajuću koncentraciju kalcijuma i fosfata u serumu krvi. Ovo je veoma važno za normalnu mineralizaciju kostiju i sprečavanje hipokalcemijske tetanije (nevoljna kontrakcija mišića, koja dovodi do grčeva i spazama).

Vitamin D je neophodan za razvoj kostiju i remodeliranje kostiju osteoblastima i osteoklastima (vrste koštanih ćelija).

Ako u organizmu nema vitamina D u dovoljnoj količini, crevna apsorpcija kalcijuma iz prehrambenih izvora opada na 10 – 15%. Međutim, kada su rezerve vitamina D normalne, apsorpcija kalcijuma raste na 30 – 40%. Zato je vitamin D veoma važan za zdravlje kostiju.

Kada u organizmu nema dovoljno vitamina D, kosti su tanke, krte ili deformisane. Nedostatak ovog vitamina kod dece izaziva rahitis, a kod odraslih osteomalaciju (meke kosti). Vitamin D, u sadejstvu sa kalcijumom, starije osobe štiti od osteoporoze.

Pored navedenog, vitamin D ima i druge važne uloge u ljudskom organizmu.

. U neke od najvažnijih spadaju:

  • ublažavanje upalnih procesa
  • modulacija rasta ćelija
  • modulacija neuromuskularnih funkcija
  • modulacija imunih funkcija
  • metabolisanje glukoze

Veliki broj istraživanja pokazuje da brojna tkiva ljudskog organizma sadrže receptore vitamina D, odnosno proteine (belančevine) koji vezuju vitamin D. Osim u crevima, gde ovi receptori služe za apsorpciju kalcijuma, slični receptori se nalaze i u drugim organima: prostati, srcu, mišićima, krvnim sudovima i endokrinim žlezdama.

Koje vrste vitamina D postoje

Kada govorimo o namirnicama i dijetetskim suplementima, vitamin D je prisutan u dva oblika: D2 (ergokalciferol) i D3 (holekalciferol).  U hemijskom pogledu oni se razlikuju samo u strukturi bočnih lanaca.

I jedan i drugi oblik dobro se apsorbuju u tankom crevu. Prisustvo prehrambenih masti u tankom crevu poboljšava apsorpciju vitamina D, ali je ona dobra i kada njih nema. Na apsorpciju vitamina D u crevima ne utiču ni gojaznost ni starenje.

Ko je izložen većem riziku od nedostatka vitamina D

Dojena deca, posebno produženo dojena deca, jer majčino mleko obično sadrži od 0,6 – 2mcg/l, odnosno 25 – 78IJ. Sadržaj vitamina D u majčinom mleku zavisi od statusa vitamina D kod majke.

Starije osobe zbog smanjene sposobnosti kože da sintetiše vitamin D.

Osobe sa više kožnog pigmenta, melanina, mogu da imaju i do 90% manju produkciju vitamina D.

Osobe koje pate od intestinalnih poremećaja, koji dovode do slabe apsorpcije masti, takođe mogu da pate od nedostatka vitamina D.

Gojazne osobe i osobe koje su se podvrgle gastričkom bajpasu takođe mogu da imaju nedovoljno vitamina D. Gojazne osobe, čiji je indeks telesne mase (BMI) 30 ili veći od toga, obično imaju niži nivo vitamina D u serumu krvi od negojaznh osoba. Gastrički bajpas podrazumeva premošćivanje gornjeg dela tankog creva u kome se vrši apsorpcija vitamin D, pa nije neobično da i kod osoba koje su se podvrgle ovoj proceduri nivo vitamina D u serumu krvi bude niži od normalnog.

U rizične grupe spadaju i osobe sa bolestima bubrega ili jetre, ali i osobe koje koriste lekove koji smanjuju iskoristljivost ili aktivaciju vitamina D.

Posledice nedostatka  vitamina D

Usled nedostatka vitamina D mogu da se jave brojne bolesti i poremećaji. Navešćemo samo neke:

  • rahitis kod dece
  • osteoporoza kod starijih osoba
  • veća podložnost frakturama
  • rak prostate, debelog creva, dojke i drugi maligniteti
  • depresija
  • multipla skleroza
  • dijabetes tipa 2

Doziranje vitamina D

Vitamin D se deponuje u kostima, mišićima i masnom tkivu. Kada ga ne unosimo dovoljno, organizam poseže za ovim zalihama da bi svi procesi normalno funkcionisali. Kada su ove zalihe istrošene, vitamin D moramo da unesemo u organizam i obnovimo zalihe.

Nivo vitamina D u organizmu može da se izmeri laboratorijskim analizama krvi, međutim, ovo nije neophodno za svakoga. Obično se ova analiza preporučuje osobama koje pate od osteoporoze.

Rekli smo da prirodni izvori hrane bogati vitaminom D nisu dovoljni za zadovoljenje dnevnih potreba za ovima vitaminom.

Da biste ishranom uneli 400IJ vitamina D morali biste da pojedete 800g bakalara ili 450g tunjevine iz konzerve. Žumance sadrži 20IJ vitamina D, ali i dnevno dozvoljenu dozu holesterola. Druge namirnice sadrže još manje vitamina D.

Kada je u pitanju hrana obogaćena vitaminima i mineralima, jedna porcija mleka, žitarica, jogurta ili soka pomorandže, obično sadrži 100IJ vitamina D. Da biste došli do 400IJ ovog vitamina morali biste da popijete skoro 1l obogaćenog mleka.

Uz takvo stanje stvari, ne preostaje nam ništa drugo nego da se okrenete suplementima. Pažljivo čitajte etikete na suplementima da ne biste uzeli premalo ili previše vitamina D.

Dakle, koje su to prave doze vitamina D?

Američki Odbor za hranu i prehranu preporučuje sledeće količine vitamina D na dnevnom nivou:

Dnevno preporučena količina (RDA) vitamina D
Uzrast Muškarci Žene Trudnice Dojilje
0 – 12 meseci* 10mcg

(400IJ)

10mcg

(400IJ)

   
1 – 13 godina 15mcg

600IJ)

15mcg

600IJ)

   
14 – 18 godina 15mcg

600IJ)

15mcg

600IJ)

15mcg

600IJ)

15mcg

600IJ)

19 – 50 godina 15mcg

600IJ)

15mcg

600IJ)

15mcg

600IJ)

15mcg

600IJ)

51 – 70 godina 15mcg

600IJ)

15mcg

600IJ)

   
>70 godina 20mcg

(800IJ)

20mcg

(800IJ)

   

*Adekvatan dnevni unos (AI)

Opasnost po zdravlje usled velikih doza vitamina D

Usled uzimanja velikih doza vitamina D može da se javi hipervitaminoza. Hipervitaminoza se definiše kao toksično stanje usled prekomernog unosa vitamina. Normalna koncentracija vitamina D u serumu krvi trebalo bi da bude u opsegu od 20 – 50ng/ml.

Prekomerna količina vitamina D dovodi do abnormalno visoke koncentracije kalcijuma u krvi, odnosno hiperkalcemije.

U simptome hiperkalcemije spadaju:

  • mučnina
  • povraćanje
  • slabost mišića
  • neuropshijatrijski poremećaji
  • bolovi, gubitak apetita, dehidracija
  • poliuremija (prekomerno stvaranje i često lučenje mokraće)
  • prekomerna žeđ
  • bubrežni kamenac

U ekstremnim slučajevima, toksičnost vitamina D može da dovede do otkazivanja bubrega, kalcifikacije mekih tkiva (uključujući koronarne arterije i srčane zaliske), srčane aritmije, pa čak i smrti.

Toksičnost vitamina D nastaje usled uzimanja dijetetskih suplemenata koji zbog fabričke greške sadrže prekomerne količine vitamina D, prekomernim korišćenjem ovih preparata ili kada lekar odredi pogrešnu dozu suplementa.

Interakcija suplemenata vitamina D i medikamenata

Pojedine vrste lekova mogu da uđu u interakciju sa suplementima vitamina D. Ukoliko koristite neke od navedenih lekova, pre nego što počnete da koristite suplemente vitamina D, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom:

  • orlistat – lek za mršavljenje
  • statini – lekovi za smanjenje sinteze holesterola
  • steroidi – lekovi za ublažavanje upale
  • tiazidi – klasa diuretika

Izvori: Harvard Medical School, NHS, NIH

Leave a Reply