Svetska nedelja svesti o antimikrobicima od  18. do 24. novembra

Svetska nedelja svesti o antimikrobicima od 18. do 24. novembra

Svake godine od 18. do 24. novembra u svetu se obeležavala Svetska nedelja svesti o antibioticima.

Nakon konsultativnog sastanka u maju 2020. godine, fokus je proširen i pomeren na obuhvatniji pojam antimikrobici.

Image by PublicDomainPictures from Pixabay

Učesnici tripartitnog sastanka (FAO – Organizacija za hranu i poljoprivredu UN, OIE – Svetska organizacija za zdravlje životinja i WHO – Svetska zdravstvena organizacija) zaključili su da je potrebno podizanje svesti ne samo o antibioticima, već o širem spektru medikamenata koji se svrstavaju pod pojam antomikrobika. Očekivanje učesnika je da će globalni odziv biti mnogo veći zbog sve rasprostranjenije otpornosti na antimikrobike.

Slogan ovogodišnje Svetske nedelje svesti o antimikrobicima glasi : „Antimikrobici: rukuj pažljivo“ i primenljiv je na sve sektore. Tema sektora zaduženog za zdravlje ljudi za 2020. godinu glasi: „Ujedinjeni u očuvanju amtimikrobika“.

Šta su antimikrobici?

Antimikrobni agens, odnosno antimikrobik je lek koji ubija mikroorganizme ili inhibira njihov rast. Antimikrobik je širi pojam koji obuhvata više vrsta lekova koji se klasifikuju prema vrsti mikroorganizama na koje ispoljavaju delovanje. U njih spadaju antibiotici, antivirotici, antimikotici i antiparazitici.

Šta je otpornost na antimikrobike?

Rezistencija na antimikrobike  (AMR) nastaje kada vremenom dođe do promena bakterija, virusa, gljivica i parazita, pa oni više ne reaguju na medikamente, što otežava lečenje uobičajenih infekcija i povećava stepen rizika za širenje bolesti, nastanak teških oblika bolesti i dovodi do smrtnog ishoda.

Opasnost od otpornosti na antimikrobike uzima maha i postaje pretnja u čitavom svetu. Razlog leži, između ostalog, u prekomernoj i pogrešnoj upotrebi u lečenju ljudi, domaćih životinja i primeni u poljoprivredi. U druge razloge spadaju loš pristup čistoj vodi, slaba sanitacija i higijena.

Učesnici tripartitnog sastanka pozivaju sve sektore društva da se okupe oko smelog dnevnog reda, kako bi pobedili globalnu pretnju po zdravlje i razvoj. Plan događaja u Svetskoj nedelji svesti o antimikrobicima ukazaće na potrebu za zaštitu najvažnijih lekova, u koje, pored antibiotika, spadaju i antivirotici, antimikotici i antiparazitici. To su lekovi presudni za sprečavanje i lečenje infekcija kod ljudi, životinja i biljaka.

Sposobnost mikroorganizama da se menjaju i mutiraju, dovodi do toga da vremenom stiču otpornost na lekove koji se koriste na njihovo suzbijanje.

U najpoznatije primere otpornosti na antimikrobike spada MRSA infekcija. To je infekcija meticilin rezistentnim stafilokokusom aureusom, odnosno mutiranim sojem zlatnog stafilokoka koji je stekao otpornost na meticilin.

MRSA infekcija je najčešći oblik bolničkih infekcija, mada se javlja i u drugim kolektivima.

Zašto je otpornost na antimikrobike u porastu?

U najčešće uzroke sve rasprostranjenije otpornosti mikroorganizama na delovanje lekova za njihovo suzbijanje spadaju:

  • Pogrešna ili prekomerna upotreba medikamenata kod ljudi, životinja ili biljaka

Infekcije otporne na antimikrobike glavno uporište imaju u pogrešnoj ili prekomernoj upotrebi ovih lekova, bilo da se radi o ljudima, životinjama ili biljkama. Svoj doprinos daju i pogrešno prepisani lekovi i pacijenti koji se uporno drže neke terapije.

Na primer, antibiotici ubijaju bakterije, ali nemaju dejstvo na viruse. Zato je besmisleno uzimati ih u slučaju gripa ili obične prehlade. Nije retkost da kod ovih bolesti pacijent dobije pogrešan recept, ili uzima antibiotik na svoju ruku.

Antibiotici se veoma često zloupotrebljavaju na životinjskim farmama i u poljoprivredi.

  • Nemogućnost pristupa čistoj vodi, sanitaciji i higijeni kod ljudi i životinja

Nemogućnost pristupa čistoj vodi i sanitarnim prostorijama u ustanovama za brigu o zdravlju, farmama i zajedničkim prostorijama, kao i neadekvatna prevencija i kontrola širenja infekcija, pospešuju nastajanje i širenje infekcija otpornih na lekove.

  • KOVID – 19

Pogrešan upotreba antibiotika tokom pandemije KOVID – 19, može da dovede do ubrzanog nastajanja i širenja rezistencije na antimikrobike. KOVID – 19 izaziva virus, a ne bakterija, pa stoga ne bi trebalo koristiti antibiotike za prevenciju ili lečenje ove virusne infekcije, osim u slučaju prisustva pridružene bakterijske infekcije.

Planovi za budućnost

Tripartitne organizacije planiraju formiranje grupe svetskih lidera koji će se baviti hitnim izazovom koji predstavlja rezistencija na antimikrobike. Nova grupa će unaprediti globalni akcioni plan za AMR, pokrenut 2015. godine, kako bi osigurala da budućim generacijama možemo da obezbedimo sigurne i efikasne lekove za sprečavanje i lečenje zaraznih bolesti.

Izvor: UN – Svetska nedelja svesti o antimikrobicima

Leave a Reply