Sindrom „računarskog oka“

Sindrom „računarskog oka“

Živimo u vremenu kada u svakodnevnom životu provodimo sve više vremena ispred monitora računara, tableta ili mobilnog telefona. Digitalni svet je ušao u sve segmente našeg života i skoro da je nemoguće da ga izbegnemo.

Photo by Anna Shvets from Pexels

Koji god uređaj da koristimo i bez obzira na razlog (zbog posla ili zabave), važno je da znamo da dug boravak ispred monitora može da dovede do posledica. Jedna od njih je i sindrom „računarskog oka“, odnosno sindrom računarskog vida.

Šta je sindrom računarskog vida

Sindrom računarskog vida, ili digitalno naprezanje oka, u kolokvijalnom govoru naziva se i sindromom „računarskog oka“. Kako god da zovete ovaj problem, govorite o istoj stvari.

Sindrom računarskog vida (computer vision syndrome, CVS) nije samo jedan problem. Radi se o čitavom nizu problema sa vidom usled naprezanja očiju. Prema nekim istraživanjima 50 – 90% ljudi koji rade za računarom imaju neke od simptoma.

Ovaj problem ne pogađa samo odrasle osobe, već i decu.

Simptomi sindroma računarskog vida

Još nema čvrstih dokaza da dugotrajna upotreba računara dovodi do trajnog oštećenja očiju. Prema Američkoj optometrijskoj asocijaciji, individualni simptomi zavise od zdravlja očiju i vremena provedenog pred digitalnim monitorom.  Međutim, redovno korišćenje može da dovede do naprezanja očiju i nelagoda.

U najčešće simptome spadaju:

  • naprezanje očiju
  • zamućen vid
  • dvostruka slika
  • suve, crvene oči
  • iritacija oka
  • glavobolja
  • bolovi u vratu i leđima

Šta izaziva ovakve simptome?

U najčešće uzroke spadaju:

  • loše osvetljenje
  • svetlost digitalnog monitora
  • nepravilna udaljenost od monitora
  • loš položaj sedenja
  • nekorigovani problemi sa vidom
  • kombinacija navedenih faktora

Ukoliko ne preduzmete ništa, moguće je da dođe do oštećenja rožnjače, i problema sa vidom.

Kako računari utiču na vid

Rad na računaru podrazumeva stalno gledanje u monitor. Vaše oči neprestano moraju da se fokusiraju i menjaju fokus. Dok čitate oči se kreću napred-nazad, ako koristite neku dokumentaciju pogled morate da usmerite nadole i da se vratite kucanju.

Vaše oči neprestano reaguju na slike koje se stalno kreću i menjaju; oči menjaju fokus i mozgu brzo šalju različite vrste slika. Ovaj posao zahteva od mišića oka da mnogo rade.

Da stvar bude još gora, za razliku od štampanog teksta u knjigama ili novinama, monitor ima kontrast, treperenje i sjaj.

Dokazano je, na našu štetu, da kada koristimo računar daleko manje trepćemo, usled čega se oči suše, a vid povremeno zamućuje tokom rada.

Ukoliko već imate probleme sa vidom, imate i veće šanse sa iskusite probleme tokom rada na računaru. Ako nosite naočare, vodite računa da imate pravu dioptriju za rad na računaru.

Sa godinama rad na računaru postaje još teži, jer su prirodna sočiva oka manje fleksibilna. Između 43. i 46. godine dolazi do slabljenja vida na blizinu. Oftamolozi ovo stanje nazivaju presbiopija, a poznato je i kao staračka dalekovidost.

Međutim, ovi problemi mogu da budu samo privremenog karaktera i ublažiće se nakon završetka rada na računaru ili upotrebe digitalnog monitora. Ipak, kod nekih osoba simptomi ne iščezavaju ni posle toga. Ukoliko se ništa ne preduzme simptomi će se ponavljati, a vremenom možda i pogoršati.

Kako se leči sindrom računarskog vida

Promena nekih navika tokom rada i radnog okruženja, mogu da ublaže simptome i spreče nove probleme.

Primenite pravilo 20-20-20

Držite se pravila 20-20-20. Približno svakih 20 minuta skrenite pogled sa monitora, pogledajte u nešto što je od vas udaljeno 20 stopa (oko 6 metara) i zadržite pogled oko 20 sekundi. Trepćite često da biste ovlažili oči. Ako osećate da su vam oči suve, probajte sa veštačkim suzama.

Smanjite sjaj monitora

Promenite osvetljenje u radnoj sredini da biste umanjili efekte digitalnog monitora. Ako je u vašoj blizini prozor koji baca svetlost, premestite monitor i spustite roletne. Zamolite poslodavca da nabavi prekidač sa podešavanjem jačine osvetljenja iznad vaše glave, ako je svetlost previše jaka. Možete da kupite i radnu lampu sa pokretljivim abažurom, tako da možete da podesite da svetlost ravnomerno pada na vaš radni sto. Na monitor možete da stavite i filter za smanjenje sjaja.

Preuredite radni sto

Najbolji položaj za monitor je nešto malo ispod nivoa očiju, na udaljenosti od 50  – 70cm od vašeg lica. Ne biste smeli da istežete vrat ili naprežete oči da biste videli šta je na monitoru. Ako radite sa dokumentacijom, nabavite stalak koji ćete postaviti pored monitora. Tako dok kucate nećete morati da gledate čas gore u monitor, čas dole u štampani materijal.

Promenite podešavanja monitora

Podešavanja na monitoru postoje zato da biste mogli da ga prilagodite svojim potrebama. Nigde ne piše da morate da radite sa fabričkim podešavanjima. Ako vam nije prijatno da radite sa monitorom onako kako je već podešen, promenite kontrast, svetlost i veličinu fonta, tako da vam odgovaraju.

Redovno posećujte vašeg očnog lekara radi pregleda i da biste uvek imali odgovarajuću dioptriju, ukoliko nosite naočare.

Ako ne nosite naočare, objasnite lekaru kakve probleme imate, jer su vam možda potrebne naočare ili kontaktna sočiva. Lekar će odlučiti kakve su vam naočare potrebne – obične, za rad na računaru ili posebne (bifokalna, multifokalna, cilindar, antirefleks ili fotogrej stakla).

Proveravajte i zdravlje očiju svoje dece. Pazite da su monitori koje deca koriste podešeni na pravu visinu i da imaju najbolje osvetljenje. Naučite ih da često prave pauze da bi odmorila oči.

Leave a Reply