Popularne dijete i moguća neželjena dejstva

Popularne dijete i moguća neželjena dejstva

Kada krenete u potragu za dijetom koja bi vam najviše odgovarala, naići ćete uglavnom na reči hvale. Za jednu tvrde da vam pomaže da smršate 3kg za 7dana, kod druge obećavaju da ćete uspešno održavati željenu telesnu težinu, treću hvale kao dobru za opšte zdravlje… Ali da li je to baš tako?

Image by Steve Buissinne from Pixabay

S vremena na vreme pojavi se neka nova dijeta koju obično propagiraju poznate ličnosti. Neke brzo padaju u zaborav, dok druge godinama ne gube na popularnosti.

Zagovornici raznoraznih dijeta uglavnom hvale njihove dobre strane. Međutim, o onim lošim uglavnom se ćuti.

Dijeta je zapravo poseban plan ishrane namenjen određenoj svrsi. Neke dijete se praktikuju zbog prevencije ili kontrole nekih hroničnih bolesti. Druge zbog smanjenja telesne težine i poboljšanja izgleda. Ima i onih koji su više od dijete, jer odražavaju određeni pogled na svet ili ideju.

Dijeta je zapravo druga reč za ishranu, mada se pod dijetom obično podrazumeva neka vrsta restriktivne ishrane.

Dijete za smanjenje telesne težine i oblikovanja tela nisu ni najmanje bezazlene. Neke su zaista uspešne u onome što nude, na primer, brzo smanjenje telesne težine, međutim, ono o čemu bi trebalo da vodimo računa je delotvornost i održivost restriktivnog načina ishrane na duže staze, kao i moguća neželjena dejstva koja mogu da prouzrokuju.

U ovom članku ćemo se osvrnuti na neke od najpopularnijih i najekstremnijih dijeta i ono što se o njima često prećutkuje – moguća neželjena dejstva.

Dakle, dijete za mršavljenje koje spadaju u ekstremne, mogu da se klasifikuju kao: LC(HF), odnosno niskougljenohidratne (visokomasne), LF(HC), odnosno niskomasne (visokougljenohidratne) i VLCD, odnosno veoma niskokalorične dijete (1).

LC (HF) – niskougljenohidratne (visokomasne) dijete

Neke od najpopularnijih dijeta ograničavaju unos ugljenih hidrata. U takve dijete spadaju, na primer Atkinsova i nova Atkinsova dijeta.

Mada se tokom ovih dijeta ipak konzumira neka količina ugljenih hidrata (manje od 100g/dnevno), one su uglavnom svedene na konzumaciju mnogo proteina i masti.

Neka istraživanja i studije potvrđuju da ove dijete pomažu kod mršavljenja. Međutim, tu su i neželjena dejstva.

Smanjen energetski nivo – Ugljeni hidrati su prvi izbor našeg organizma, kada je u pitanju izvor energije. Kada je njihov unos smanjen može doći do posledica, pošto se skrob i šećer koriste u brojnim procesima.

Naše telo je „pametna mašina“ –  kada mu je izvor energije ograničen, on je onda preraspoređuje „po prioritetima“, odnosno preusmerava je na najvažnije procese neophodne za održavanje vitalnih funkcija.

Zbog toga su tromost i iscrpljenost česte posledice niskog unosa ugljenih hidrata.

Hormonske promene – Niko nema iste potrebe za ugljenim hidratima. To je potpuno individualno. Neke niskougljenohidratne dijete mogu da budu previše restriktivne.

Kada je unos ugljenih hidrata previše nizak, to za organizam predstavlja svojevrstan stres. Uslede toga može da dođe do poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Endokrini sistem je zadužen za hormone, ali je i povezan sa drugim sistemima organizma.

Zbog poremećaja rada endokrinog sistema, usled niskog unosa ugljenih hidrata, mogu da se jave brojni zdravstveni problemi. Pomenimo neke: poremećaj rada štitne žlezde, poremećaj menstrualnog ciklusa, amenoreja, hipoglikemija, napadi gladi, hronični umor, anksioznost, nagle promene raspoloženja, slabljenje imunog sistema.

Promene moždanih funkcija  – Da bi pravilno funkcionisao, mozgu je potrebna glukoza. Kod niskougljenohidratnih dijeta mozak može da bude lišen priliva energije, što dovodi do toga ne funkcioniše pravilno.

Jedna od funkcija mozga je i lučenje serotonina. Ako ga mozak ne luči u dovoljnoj količini, što može da bude jedna od posledica nedovoljnog unosa ugljenih hidrata, dolazi do poremećaja obrasca spavanja, promena raspoloženja, pojačanog apetita i mentalne magle.

Slabiji razvoj mišićne mase i gubitak koštane mase – Ugljeni hidrati imaju važnu ulogu u razvoju bezmasne mišićne mase, a ona je važna za metabolizam i zdravlje kostiju.

Za razvoj mišića je važan proces mišićne resinteze glikogena(2), a njega nema bez ugljenih hidrata.

Pošto u niskougljenohidratnim dijetama nije dovoljno zastupljeno voće i povrće, usled nedostatka minerala i vitamina dolazi do gubitka koštane mase. Takođe unos proteina je veliki, što dovodi do kalciurije (povećanog izbacivanja kalcijuma kroz mokraću) koja nepovoljno utiče na kosti (3).

Opsesivno prejedanje – Rekli smo već da su mozgu za osnovne funkcije potrebni ugljeni hidrati. Kada ih nema dovoljno, mozak se brani.

U nedostatku ugljenih hidrata mozak ispušta neuropeptid Y, koji našem telu govori da mora da unosi ugljene hidrate. Kada ove hemikalije ima previše, dolazi do opsesivne potrebe za unosom ugljenih hidrata i to u velikoj količini! Zato nastupaju napadi prejedanja (npr. čitava kutija keksa, velike količine dugih slatkiša i testa).

Ovo je način na koji nas mozak brani od opasnosti da dobijemo jaku vrtoglavicu ili izgubimo svest.

Niska tolerancija na alkohol – Ako planirate dugu noć sa pićem, dobro se najedite ugljenih hidrata.

Obroci koji sadrže dosta ugljenih hidrata, ako se konzumiraju pre pića, mogu da snize sadržaj alkohola u krvi (4).

Kada ste na niskougljenohidratnoj ishrani, posledice opijanja mogu da budu daleko teže.

LF(HC) – niskomasne (visokougljenohidratne) dijete

Ovakve dijete su popularne dugi niz godina. O njihovom korisnom, odnosno štetnom delovanju na zdravlje rasprave se još vode. U poslednje vreme prevagu odnose dokazi koji govore u prilog konzumiranja veće količine nezasićenih i zasićenih masti. Međutim, konačni zaključak još nije donet.

Niskomasne dijete podrazumevaju da dnevni unos masti ne sme da premaši 11 – 19% ukupno unete hrane, a kod onih sa najvećim ograničenjima to je manje od 10%. Jedna od takvih dijeta je i Pritikinova dijeta.

Dakle, ove dijete predviđaju smanjeni unos masti i povećani unos složenih ugljenih hidrata i prehrambenih vlakana.

Dok naučnici ne razreše u potpunosti dilemu da li ovakve dijete nose više štete ili koristi, mi ćemo pomenuti neka neželjena dejstva.

Poremećaj nivoa holesterola – Poznato je da preveliki unos masti nije prijatelj nivoa holesterola u krvi. Međutim, premali unos masti takođe može da predstavlja problem.

Niskomasne dijete mogu da se povežu sa povećanim nivoom „lošeg“ holesterola, koji dovodi do oštećenja arterija (5).

Neke vrste masnoća, pre svega mononezasićene i polinezasićene (orašasti plodovi, maslinovo ulje, semenke) snižavaju nivo holesterola i dobre su za zdravije srca.

Uticaj na zdravlje mozga – Da li ste znali da je mozak sačinjen od 80% masti? To je i razlog zbog koga zavisi od masti koje se unose ishranom.

Ukoliko ne jedete dovoljno masti imaćete slabiju memoriju, lošiju koncentraciju i slabiji fokus, a povećan rizik od dobijanja Alchajmerove bolesti.

U namirnice koje spadaju u visokomasne, ali dobre za zdravlje mozga, ubrajaju se i ulja, orašasti plodovi i avokado.

Pojačani osećaj gladi – Pošto se masti vare sporije od ugljenih hidrata, moguće je da osećaj gladi nastupi ranije kada je njihov unos ograničen.

Ako se vaši obroci sastoje od više grupa namirnica, uključujući i masti, bićete duže siti i nećete osećati glad do sledećeg obroka.

Nedostatak vitamina – Mada su u niskomasnim dijetama zastupljeni voće i povrće, moguće je da dođe do nedostatka nekih vitamina.

Vitamini A, D, E i K su rastvorljivi u mastima. Drugim rečima, vašem organizmu su potrebne masti da bi mogao da apsorbuje ove vitamine.

Ukoliko u vašoj ishrani masti nisu dovoljno zastupljene, ovi vitamini će samo „protrčati“ kroz vaš sistem za varenje i vaš organizam neće moći da ih iskoristi.

Nedostatak vitamina dovodi do različitih zdravstvenih problema.

VLCD – veoma niskokalorične dijete

Ova vrsta dijeta organizmu obezbeđuje manje od 800 kalorija dnevno. Ako se pridržavate ovakvog plana ishrane, rezultat će biti brzi gubitak viška kilograma.

Ovakve dijete obezbeđuju 80g ugljenih hidrata i 15g masti na dan i dnevno preporučenu dozu vitamina i minerala.

Mada su se veoma niskokalorične dijete pokazale korisnim za smanjenje telesne težine i kod osoba koje pate od dijabetesa tipa 2, one ipak imaju i neželjena dejstva (6).

Usporavanje metabolizma – Obično je glavni savet koji ćete dobiti kada želite da smršate ona čuvena formula – koliko kalorija unutra, toliko kalorija napolje.

Nedostatak kalorija u našem organizmu pokreće mehanizam preživljavanja. U takvom režimu, organizam je doveden u zabludu da gladujete, pa usporava metabolizam i počinje da skladišti masti.

Ukoliko se niskokalorična dijeta praktikuje duže, može da dođe do ozbiljnog usporavanja metabolizma i drugih povezanih zdravstvenih problema.

Hormonske promene – Možda niskokalorična dijeta izgleda kao dobar plan da izbegnete prejedanje, ali sve ima svoju cenu.

Niskokalorična dijeta može da dovede do pojačanog oslobađanja kortizola, hormona stresa (7).

Kortizol se oslobađa u brojnim situacijama kada je vaš organizam izložen nekom naporu ili iznurivanju. U takve situacije spadaju nedostatak sna, psihički napori, prekomerno konzumiranje alkohola ili preterivanje sa slatkišima.

Dugotrajno prekomerno lučenje kortizola dovodi do brojnih zdravstvenih problema. U neke od njih spadaju i anksioznost, depresija, glavobolje, otežano disanje, ubrzani rad srca, hipertenzija, šlog, dijabetes itd.

Osećaj hladnoće – Na telesnu temperaturu može da utiče i umereno ograničenje unosa kalorija.

Ako vam je stalno hladno, a ne unosite dovoljno kalorija, to bi mogao da bude uzrok. Studije pokazuju da su učesnici koji su dobijali manje kalorija imali i nižu telesnu temperaturu, za razliku od onih kojima unos kalorija nije bio ograničen (8).

Naš organizam koristi prehrambene masti da bi grejao telo. Ako je unos kalorija i masti ograničen doći će do snižavanja telesne temperature.

O dijetama uopšte

Svaka dijeta, bez obzira kakva joj je namena, ima i dobre i loše strane.

Međutim, neka neželjena dejstva su skoro identična kod svih restriktivnih dijeta.

U najčešće spadaju:

  • depresija
  • povećan rizik od upala
  • poremećaj sna
  • kruženje težine

Pre nego što počnete da praktikujete bilo koju dijetu, posavetujte se sa svojim lekarom, dijetologom ili nutricionistom. Oni će vam preporučiti najbolji plan ishrane prilagođen vašim potrebama.

Imajte na umu da neće svaka dijeta delovati isto kod svakoga. Ono što je za neke dobro i daje pozitivne rezultate, kod drugih može da dovede do ozbiljnih posledica.

Ne zaboravite: zdravlje pre svega!

Leave a Reply