Bolesti rekreativnih voda

Bolesti rekreativnih voda

Tokom leta spas od velike vrućine često tražimo u vodi. To nije jedini razlog za odlazak na bazen, jezero, reku ili more. Plivanje i drugi vodeni sportovi su pravo uživanje u letnjim mesecima. Međutim, opreza nikad dosta, jer u vodi vrebaju i opasnosti koje mogu da ugroze naše zdravlje.

Image by Nichole Bohner from Pixabay

Boravak u vodi je u većini slučajeva bezbedan, ali ako plivate u zagađenoj vodi možete da se razbolite.

Bolesti rekreativnih voda su različite vrste infekcija koje se prenose vodom i zahvataju različite sisteme organizma. Najčešća posledica takvih infekcija je dijareja.

Još od 90-tih godina 20. veka beleži se porast bolesti rekreativnih voda, pa SZO posvećuje veliku pažnju podizanju svesti o mogućim opasnostima kod osoba koje vodu koriste u rekreativne svrhe (1).

Ukratko o bolestima rekreativnih voda

Kontaminirana voda može da bude svuda: javni bazeni, vodeni parkovi, đakuzi, planinski potoci, jezera, reke, mora… ukratko u svakom izvoru rekreativnih voda.

Bolesti  rekreativnih voda šire se gutanjem, udisanjem ili kontaktom sa kontaminiranom vodom bazena, banja, akva parkova, reka, jezera ili mora.

Simptomi koji se javljaju usled bolesti rekreativnih voda su raznovrsni, a u najčešće spadaju gastrointestinalni, respiratorni, kožni, ušni, očni, neurološki, kao i infekcije rana.

Bolesti rekreativnih voda obično se ne šire sa osobe na osobu direktnim kontaktom. Na primer, plivačko uho ne možete dobiti od nekog drugog.

Međutim, ako nakon korišćenja toaleta ruke ne operete pravilno, ili ih uopšte ne operete, a nakon toga uđete u bazen, možete preneti parazite koji izazivaju dijareju. Ukoliko i sami patite od dijareje kontaminiraćete vodu u bazenu, pa su šanse da još neko oboli velike.

Kada su u pitanju bolesti rekreativnih voda, važno je da budete oprezni, ali u podjednakoj meri i odgovorni.

Uvek imajte na umu da niste jedina osoba koja koristi vodu u bazenu, akva parku ili jezeru.

Najčešći simptomi bolesti rekreativnih voda

Rekli smo već da je dijareja najčešći simptom infekcija koje se prenose vodom. Ali to nije sve. Postoje i drugi česti simptomi bolesti rekreativnih voda. U najčešće spadaju:

  • Dijareja: Dijareju najčešće prouzrokuju protozoa kriptosporidijum i bakterija ešerihija koli O157:H7.
  • Đakuzi osip ili dermatitis: Ovi osipi su obično crveni, uzdignuti i svrbe. Najčešće i najviše zahvataju delove tela koji nisu pokriveni kupaćim kostimom. Najčešći izazivač je bakterija pseudomonas aeruginoza.
  • Bol u uhu: Plivačko uho, odnosno upala spoljnjeg uha (otitis media) takođe nastaje infekcijom pseudomonasom. Javlja se i kod dece i kod odraslih, ali je kod dece nešto češće. Pored bola, u simptome plivačkog uha spadaju, upala, svrab u ušnom kanalu i iscedak iz uha.
  • Crvenilo očiju: Crvenilo očiju se javlja kao simptom konjunktivitisa. Konjunktivitis se najčešće javlja usled infekcije hlamidijom trahomatis i često se zove „bazenski konjunktivitis“. Još jedan mogući uzrok su i hemikalije u bazenu ili prirodnim vodama.
  • Učestalo i bolno mokrenje: Ovo je simptom infekcije urinarnog trakta koju najčešće izaziva bakterija ešerihija koli.

Bazeni, akva parkovi i prskalice

Jedna od najčešćih bolesti koje se šire preko javnih, ali i privatnih, bazena je dijareja. Ako u bazen uđe osoba koja pati od dijareje, velike su šanse da će kontaminirati vodu patogenima. U  anusu se u proseku uvek nalazi oko 0,14g stolice, koja ispiranjem može da kontaminira vodu, jer stolica takvih osoba sadrži milione mikroba. Ukoliko neko slučajno proguta takvu vodu doći će do infekcije. Mikroorganizmi prouzrokovači dijareje ne moraju u velikoj količini da se unesu u organizam da bi izazvali bolest. Čak i prskalice na bazenima i u akva parkovima mogu da prenesu mikroorganizme. Hlorisanje i dezinfekcija bazenske vode moraju redovno da se praktikuju, a pH vrednost stalno da se proverava, kako bi boravak na bazenu bio siguran za korisnike.

Đakuzi

Bolesti rekreativnih voda koje se najčešće javljaju u banjama i u đakuziju su kožne infekcije. Jedna od najčešćih je đakuzi osip. Zbog više temperature vode u đakuziju, hlor i drugi dezinficijensi brže isparavaju. Ukoliko se đakuzi ne čisti redovno, mogu da se jave i respiratorne infekcije. Đakuzi osip je zapravo folikulitis, odnosno upala folikula dlake, koja nastaje kao posledica gljivične ili bakterijske infekcije. Najčešći uzročnik je bakterija zlatni stafilokok, odnosno stafilokokus aureus. Đakuzi osip može da se prenese i u bazenima, jezerima li na plaži.

Fontane

Imajte u vidu da se voda ne hloriše u svim fontanama. Kada ljudi traže letnje osveženje u fontanama, a posebno kada se u njima igraju deca koja nose pelene, može da dođe do kontaminacije vode fekalijama. Gutanje ovakve vode može da izazove dijareju.

Reke, jezera, more

Reke, jezera i more mogu da budu kontaminirani mikroorganizmima iz raznih izvora – kanalizacija, životinjski otpad, izvodi za kišnu kanalizaciju, fekalni akcidenti i kupači koji imaju aktivnu infekciju ili su kliconoše (2).

Veoma je važno da pazite da ne gutate ovu vodu jer prirodne rekreativne vode nisu dezinfikovane. Izbegavajte kupanje posle jakih kiša i izbegavajte mesta na kojima se izliva kišna kanalizacija.

Čak i sportovi na vodi, kao što su vožnja čamca, glisera ili kajaka i ograničeni kontakt sa kontaminiranom vodom, čak i u obliku aerosola, mogu da dovedu do infekcije (3).

Druge bolesti rekreativnih voda

Brojne druge bolesti rekreativnih voda, na primer bolesti kože, oka, uha, neurološke bolesti i infekcije rana, posledica su mikroorganizama kojima su takve vode prirodno stanište.

U toplim termama i prirodnim toplim izvorima broj mikroorganizama može da bude prisutan u takvom broju da do infekcije može da dođe i udisanjem.

Ko ima najveće šanse da dobije bolest rekreativnih voda?

U rizične grupe spadaju deca, trudnice i osobe sa kompromitovanim imunim sistemom (pacijenti sa AIDS-om, osobe koje su na hemoterapiji i one koje su imale transplantaciju nekog organa), jer će kod njih da se manifestuju teži oblici infekcije.

Osobe sa kompromitovanim imunitetom trebalo bi da budu svesne da rekreativne vode mogu da budu kontaminirane kriptosporidijumom. Ova protozoa uzrokuje kriptosporidijazu, oboljenje koje može da bude po život opasno kod osoba sa kompromitovanim imunim sistemom. Takve osobe bi pre bilo kakvih aktivnosti te vrste trebalo da se posavetuju sa lekarom.

Lečenje bolesti rekreativnih voda

Neke bolesti rekreativnih voda leče se antibioticima ili antifungalnim medikamentima, dok druge prolaze same i ne zahtevaju ništa više osim ublažavanja simptoma i uzimanja velike količine vode. Plivačko uho se leči antibiotskim kapima za uši.

Veoma je važno da zatražite medicinsku pomoć čim primetite simptome. Tako ćete dobiti odgovarajuće lekove i lečenje će početi pravovremeno. Takođe, na taj način možete da sprečite pojavu ozbiljnih komplikacija.

Dužina infekcija zavisi od vrste mikroorganizma izazivača, ali i od toga da li možete da koristite lekove, pre svega antibiotike i antifungalne lekove.

Da li hlor ubija sve mikrobe?

Hlor koji se koristi za dezinfekciju bazena ubija mikroorganizme izazivače bolesti, ali mu je za to potrebno vreme. U bazenima koji se pravilno hlorišu, hlor ubija skoro sve izazivače bolesti rekreativnih voda za manje od jednog sata. Međutim, neki mikroorganizmi, kao što je kriptosporidijum, u pravilno hlorisanoj vodi mogu da prežive i danima.

Zbog toga korisnici bazena moraju da pokažu ličnu odgovornost i da ne koriste bazene ako ispoljavaju neke simptome.

Prevencija bolesti rekreativnih voda

Kao i kod svake bolesti prevencija je veoma važna. Međutim, kada su u pitanju bolesti rekreativnih voda, osim u slučaju infekcije uha, možda nećete uvek biti u mogućnosti da preduzmete mere prevencije.

Ipak, neki saveti mogu da vam pomognu da smanjite rizik na minimum.

Kada dolazite na bazen, obratite pažnju na sledeće stvari:

  • Bistra voda u bazenu – trebalo bi da jasno da vidite dno bazena.
  • Strane bazena ne smeju da budu lepljive ili klizave.
  • Prisustvo neprijatnog mirisa – dobro hlorisan bazen ne sme da ga ima. Ako je miris hemikalija previše jak, to je znak da postoji neki problem u održavanju bazena.
  • Pumpe i sistemi za filtriranje vode moraju da rade. To ćete znati po tome što tokom rada proizvode zvuk.

Budite odgovorni i oprezni:

  • Ako imate dijareju uzdržite se od kupanja u bazenu. Preporuka je de se uzdržavate 2 nedelje nakon bolesti.
  • Izbegavajte gutanje vode koja vam je dospela u usta. Ne gutajte vodu iz bazena i ne pijte vodu sa prirodnih izvora.
  • Pre kupanja i posle kupanja se obavezno istuširajte, ako je moguće koristite sapun.
  • Perite ruke pre i posle odlaska u toalet i menjanja pelena detetu.
  • Dečje pelene proveravajte češće, a ako su deca naučena da koriste toalet vodite ih redovno. Deca koja nose pelene trebalo bi da nose one koje su predviđene za kupanje. Pelene menjajte u kupatilu ili prostoriji predviđanoj za to, nikako pored bazena!
  • Uši dobro osušite nakon kupanja ili nosite čepiće za uši tokom kupanja i tuširanja.

One thought on “Bolesti rekreativnih voda

Leave a Reply